Dugo najavljivan i još duže iščekivan odmor! Konačno!
Početak septembra, vreme nešto ne obećava. Dugoročne prognoze nam se ne smeše ni malo! Kažem to nije moguće. Ne želim da prihvatim da će tamo biti oko 23,24 stepena. Ma šanse nema. Nema ni nerviranja unapred. Idemo. Dočekali smo. Zaslužili smo odmor. I ništa nam to neće pokvariti. Sve i da budu niske temperature, govorim sebi, biće super za obilaske! Idemo!
Standardna procedura na aerodromu. Pošto je čarter let u pitanju, kao dva sata ranije moramo biti na aerodromu. Zbog prevoza i organizacije drugih da nas voze do aerodroma, i koji minut pre smo tamo. Dolazimo i check in šalter je već pun! Ok, mislim u sebi. Koliko god je ljudi ispred mene, ja ću sedeti baš tamo gde želim. Sredina aviona, krilo, desna strana do prozora. Samo mene je čekalo moje mesto. Otarasili smo se velikih, teških kofera i još samo oko sat i po da izgluvarimo na aerodromu i krećemo. To je već mučenje. Ok, otišli smo da jedemo. Ok, otišli smo da pijemo kafu. Pa i free shop obišli i još sat vremena nas čeka da čekamo!
Nakon ulaska u avion, još samo sat i četrdeset minuta nas deli od zemlje bogova. Obraća nam se čika pilot i polećemo. Stjuardese užurbano lete po avionu, te objašnjavaju proceduru, te pomažu majkama sa bebama, dele sendviče... Hrana na čarter letu standardno siromašna. Ali ne zameramo. Idemo na odmor i to na ostrvo koje je gozba za sve ukuse!
Let je bio poprilično miran. Ali kako smo se približili ostrvu, avion je krenuo da skreće. Te levo, te desno i tako non stop. Da mi nije bilo malo maglovito u glavi zbog svega toga bilo bi super! Prvi pogled na ostrvo:
Zemljo Bogova stigla sam! Eto mene da ispunim još jedan svoj san!
Sleteli smo na aerodrom Chania. Aerodrom standarno mali. Ima stari i novi deo. Mi izlazimo kroz stari deo. Deluje kao neka naša bolnica koja se nije renovirala jedno pedeset godina. To onako za početak putovanja ne obećava. Ali idemo dalje. Nismo došli ovde na odmor zbog aerodroma! Kada putujete sa grupom, čitava ta procedura i čekanje u redovima zna poprilično da se oduži. To baš i ne volim ali šta je tu je. Najviše volim da putujem samostalno, u sopstvenoj režiji, ali nekada je neke stvari nemoguće izbeći. U redu na pasoškoj kontroli, prvo mame i deca... Njih bar 19! Onda bakice i dekice koje se guraju pa mi! Na izlasku iz aerodromske zgrade, sačekali su nas autobusi za transfer koji nas voze dalje do hotela.
Poleteli smo iz Beograda u 16:00 h. Sleteli na aerodrom Chania u 18:40 h po lokalnom vremenu i oko 20:30 tek bili u hotelu Thodorou u Agia Marini.
Od aerodroma kako smo išli ka svom mestu, naravno mora se proći prelepi zaliv Souda. Saznajemo da je upravo tu smeštena NATO baza. Vide se i neki vojni brodovi. More je predivno. Iako već pada mrak polako, uspevamo dosta toga da vidimo. Prolazimo pored grada Chania da se ne bi gubilo vreme u transferu, i već sam nestrpljiva, želim da što pre prošetam ulicama tog mesta. Ali rent a car mi stiže sutra. Biće vremena za sve. Nakon grada Chania, idemo ka zapadu. Turistička mesta koja se nižu su Agia Apostoli, Kalamaki, Kato Stalos i sledeća je Agia Marina.
Izlazimo kod našeg hotela i shvatamo da smo ubedljivo najmlađi od svih putnika u istom! Već je mrkli mrak, a i mi smo umorni. Kroz glavnu ulicu Agia Marine, gomila kola i autobusa, ljudi koji šetaju, a u ulici gde je hotel, a to je samo par metara od te glavne ulice, je mrkli mrak i tišina. Vlasnica hotela Thodorou nas je dočekala i smestila. Lepa recepcija, fin bazenčić, soba jedna od najboljih sa direktnim pogledom na more, ogromnom terasom. Za nas dvoje i prevelika čak. Hotel ima tri zvezdice, ali je nameštaj skromniji. Bolje da kažem, stariji ali održavan. Ogromna soba. Dva razdvojena kreveta, još jedna sofa pored toga, sto i stolice u sobi, opremljena kuhinja, tuš wc i ogromna terasa! TV naravno i besplatan wifi! Sef u sobi se plaća. Za 10 dana boravka mi smo isti platili 10 eur.
Nama smeštaj i onako nije bitan. Ostavili smo stvari i odmah krenuli u šetnju! Prvo do plaže koja nam je ispred nosa. Čuje se šum talasa. Pirka lagani vetrić. Mesečina obasjava more! Prava idila i romantika! Kako biti tu a ne ući u vodu! Odmah izuvanje i bar prstići da se brčkaju! Pesak mekan, bez kamenčića. Savršeno! Nakon plaže, izlazimo na glavnu ulicu u mestu i gledamo gde je šta. Marketi, restorani. Gde ćemo na večeru. Opcija milion! Brzinski završavamo obilazak, kupovinu i klopu i vraćamo se u sobu. Već smo premoreni od svega. Dan je prošao u putu. Ali sutra je novi dan! Ujutru ranom zorom se budimo, idemo na plažu, pa oko 10h stiže i rent a car! I avantura može da počne!
Za prvi dan dosta je! Sutra nas čeka uzbudljiviji dan treba se naspavati!
Početak septembra, vreme nešto ne obećava. Dugoročne prognoze nam se ne smeše ni malo! Kažem to nije moguće. Ne želim da prihvatim da će tamo biti oko 23,24 stepena. Ma šanse nema. Nema ni nerviranja unapred. Idemo. Dočekali smo. Zaslužili smo odmor. I ništa nam to neće pokvariti. Sve i da budu niske temperature, govorim sebi, biće super za obilaske! Idemo!
Standardna procedura na aerodromu. Pošto je čarter let u pitanju, kao dva sata ranije moramo biti na aerodromu. Zbog prevoza i organizacije drugih da nas voze do aerodroma, i koji minut pre smo tamo. Dolazimo i check in šalter je već pun! Ok, mislim u sebi. Koliko god je ljudi ispred mene, ja ću sedeti baš tamo gde želim. Sredina aviona, krilo, desna strana do prozora. Samo mene je čekalo moje mesto. Otarasili smo se velikih, teških kofera i još samo oko sat i po da izgluvarimo na aerodromu i krećemo. To je već mučenje. Ok, otišli smo da jedemo. Ok, otišli smo da pijemo kafu. Pa i free shop obišli i još sat vremena nas čeka da čekamo!
Nakon ulaska u avion, još samo sat i četrdeset minuta nas deli od zemlje bogova. Obraća nam se čika pilot i polećemo. Stjuardese užurbano lete po avionu, te objašnjavaju proceduru, te pomažu majkama sa bebama, dele sendviče... Hrana na čarter letu standardno siromašna. Ali ne zameramo. Idemo na odmor i to na ostrvo koje je gozba za sve ukuse!
Let je bio poprilično miran. Ali kako smo se približili ostrvu, avion je krenuo da skreće. Te levo, te desno i tako non stop. Da mi nije bilo malo maglovito u glavi zbog svega toga bilo bi super! Prvi pogled na ostrvo:
Zemljo Bogova stigla sam! Eto mene da ispunim još jedan svoj san!
Sleteli smo na aerodrom Chania. Aerodrom standarno mali. Ima stari i novi deo. Mi izlazimo kroz stari deo. Deluje kao neka naša bolnica koja se nije renovirala jedno pedeset godina. To onako za početak putovanja ne obećava. Ali idemo dalje. Nismo došli ovde na odmor zbog aerodroma! Kada putujete sa grupom, čitava ta procedura i čekanje u redovima zna poprilično da se oduži. To baš i ne volim ali šta je tu je. Najviše volim da putujem samostalno, u sopstvenoj režiji, ali nekada je neke stvari nemoguće izbeći. U redu na pasoškoj kontroli, prvo mame i deca... Njih bar 19! Onda bakice i dekice koje se guraju pa mi! Na izlasku iz aerodromske zgrade, sačekali su nas autobusi za transfer koji nas voze dalje do hotela.
Poleteli smo iz Beograda u 16:00 h. Sleteli na aerodrom Chania u 18:40 h po lokalnom vremenu i oko 20:30 tek bili u hotelu Thodorou u Agia Marini.
Od aerodroma kako smo išli ka svom mestu, naravno mora se proći prelepi zaliv Souda. Saznajemo da je upravo tu smeštena NATO baza. Vide se i neki vojni brodovi. More je predivno. Iako već pada mrak polako, uspevamo dosta toga da vidimo. Prolazimo pored grada Chania da se ne bi gubilo vreme u transferu, i već sam nestrpljiva, želim da što pre prošetam ulicama tog mesta. Ali rent a car mi stiže sutra. Biće vremena za sve. Nakon grada Chania, idemo ka zapadu. Turistička mesta koja se nižu su Agia Apostoli, Kalamaki, Kato Stalos i sledeća je Agia Marina.
Izlazimo kod našeg hotela i shvatamo da smo ubedljivo najmlađi od svih putnika u istom! Već je mrkli mrak, a i mi smo umorni. Kroz glavnu ulicu Agia Marine, gomila kola i autobusa, ljudi koji šetaju, a u ulici gde je hotel, a to je samo par metara od te glavne ulice, je mrkli mrak i tišina. Vlasnica hotela Thodorou nas je dočekala i smestila. Lepa recepcija, fin bazenčić, soba jedna od najboljih sa direktnim pogledom na more, ogromnom terasom. Za nas dvoje i prevelika čak. Hotel ima tri zvezdice, ali je nameštaj skromniji. Bolje da kažem, stariji ali održavan. Ogromna soba. Dva razdvojena kreveta, još jedna sofa pored toga, sto i stolice u sobi, opremljena kuhinja, tuš wc i ogromna terasa! TV naravno i besplatan wifi! Sef u sobi se plaća. Za 10 dana boravka mi smo isti platili 10 eur.
Nama smeštaj i onako nije bitan. Ostavili smo stvari i odmah krenuli u šetnju! Prvo do plaže koja nam je ispred nosa. Čuje se šum talasa. Pirka lagani vetrić. Mesečina obasjava more! Prava idila i romantika! Kako biti tu a ne ući u vodu! Odmah izuvanje i bar prstići da se brčkaju! Pesak mekan, bez kamenčića. Savršeno! Nakon plaže, izlazimo na glavnu ulicu u mestu i gledamo gde je šta. Marketi, restorani. Gde ćemo na večeru. Opcija milion! Brzinski završavamo obilazak, kupovinu i klopu i vraćamo se u sobu. Već smo premoreni od svega. Dan je prošao u putu. Ali sutra je novi dan! Ujutru ranom zorom se budimo, idemo na plažu, pa oko 10h stiže i rent a car! I avantura može da počne!
Za prvi dan dosta je! Sutra nas čeka uzbudljiviji dan treba se naspavati!
Нема коментара:
Постави коментар