Otvaram oči, i ne znam gde sam. O da, te godine mi se to vrlo često dešavalo! Toliko hotelskih kreveta u samo pola godine promenjeno. Da, u Španiji sam, nisam u Grčkoj, nisam kod kuće u Srbiji. Ok, Verica je pored mene, ali nismo u apartmanu u Pefkohoriju. Koji put pokušavam da otvorim oči, jesmo, u Španiji smo. I oči se u sekundi otvaraju i iskačem iz kreveta. Barselona neće čekati. Toliko toga za videti, toliko toga za urezati u sećanje! Toliko toga novog iskusiti! Iskakanje iz kreveta, spremanje na brzu brzinu i izlećemo iz sobe. Soba - apartman u ovom slučaju najmanje bitan. Služi samo za prespavati i okupati se. Iako je lokacija bila idealna. Pet dana je bilo premalo da bi mogla da se prepustim uživanju u samom apartmanu. Kolumbo čeka!
Zvuči kao stereotip, ali dve plavuše ranom zorom i kasno u noć, ne mogu ići gradskim prevozom. Iako Barselona ima savršen metro, priznajem, bilo me je strah da koristim isti. Lagano taxi ide Avenijom Diagonal. Na uglu sa Passeig de Gracia, izlazimo, i znamo da nas čeka prava velika pešačka tura kroz grad. Prvo nailazimo na čuvenu Casa Mila, ili kako je još zovu La Pedrera, što valjda u prevodu znači kamenolom. Delo čuvenog arhitekte Gaudija. He he, a znate da Gaudija ima mnogo u Barseloni, prosto je prepoznatljiv! Čovek je ostavio svoj lični pečat na svakom svom delu! Kuća je nekako sva zakrivljena, zaobljena, ne znam pravu reč, ali znam da ostavlja bez daha! Da, liči na morske talase. Dugo gledamo u tu kuću, zgradu, gradjevinu. Baš liči na more i talase!
Malo niže niz ulicu, samo sa suprotne strane nalazi se još jedno Gaudijevo delo, Casa Batllo. Stanovnici Barse je nazivaju i kuća od kostiju, jer njena spoljašnjost podseća na skelet. Liči na mozaik. I meni je nesto lepša od prethodne Casa Mila. Krov Casa Batllo podseća na ledja zmaja, a zmaj je čest simbol kod Gaudija.
Nastavljamo dalje duž Passeig de Gracia, i samo se redjaju jedna za drugom brendirane radnje. Nema veze, moramo i mi sliku imati ispred Chanel-a :) Stižemo do El corte Ingles, tržnog centra i do Placa de Catalunya. Ogroman je i prelep. Cveće, fontane. Nije gužva, to je ono što primećujem. Par fotki i idemo dalje. Rambla! Toliko sam do tada slušala o njoj. Jedna od najlepših pešačkih zona, jedna od najlepših ulica! Za razliku od trga Catalunya, prevelika je gužva, Turista na sve stane! Idemo, gledamo, upijamo svaki detalj. Od uličnih zabavljača, do svake zgrade. Pijaca, čuvena pijaca u Barseloni je tu. Idemo da probamo njihovo čuveno seckano voće u čašama. I tu su neke čuvene robne marke, tj. radnje. Malo gledamo, ali više smo koncentrisane na šetanje i razgledanje nego na šoping. Od svih ljudi na ulici, koja je kao što sam napomenula poprilično prometna, od svih ljudi, iako nas dve šetamo, razgledamo i ćutimo i koncentrisemo se da sve što vidimo upijemo kao kakvi pravi sundjeri. I kao što rekoh idemo i ćutimo, nama se na sred Ramble, muška hostesa (praštajte ali ne znam kako se to zove) obraća na čistom srpskom jeziku! Da ručamo baš kod njega u restoranu! Kako, ali kako zaboga, nas prepoznaju da smo iz Srbije? Čudom se čudimo, ali nastavljamo dalje! Kad se ide od Catalunye, Ramblom ka Kolumbu, sa leve strane je još jedan prelep trg, čuveni Placa Reial. Čuveno mesto okupljanja mladih, a i nas turista. Mogu da primetim da baš zbog te gužve mladih, liči na školsko dvorište. Na kraju Ramble, i sa leve i sa desne strane, dva muzeja. Museu de Cera - voštanih figura i drugi, Museu Maritim - brodova.
Na samom kraju Ramble, na Placa del Portal de la Pau, nalazi se Kolumbov spomenik. Stoji i upire prstom. Vraćam se u ta neka davno prošla vremena. Idemo tamo, tamo je novi svet! Posmatram brodove i jahte u luci.Porto Olympico. Tu je i nekakav tržni centar, i njega preskačemo za sada. Ima vremena za shopping. Pored njega je i čuveni aquarium. Idemo dalje ulicom uz luku, aha Barseloneta je desno, na drugom kraju luke istorijski muzej Catalunye. Kafica na brzinu i Via Laietana nas vodi dalje. Gotska četvrt! Čuvena katedrala u Barseloni i crkva Santa Maria del Mar, čak i mene, najvećeg nevernika, nisu ostavile ravnodušnom! Evo i male ispale u samoj crkvi Santa Maria del Mar. Na sred crkve, na zidu stoji telefon, kao u govornici, samo što na telefonu ima samo onaj deo koji se stavlja na uvo, da se sluša. Imaš i deo na postolju telefona gde ubacis 1 eur. I kreće smeh i vrištanje od smeha! Ubacis 1 eur i pričas sa Bogom?!?!?!? Do kraja našeg boravka nismo uspele da dokučimo čemu služi taj telefon, tako da i dalje živim u ubedjenju da sam za 1 eur mogla da pričam sa Bogom :)
Kad smo već u blizini, idemo pored Picasovog muzeja. Unutra je prevelika gužva, ali prevelika. Odustajemo! Idemo dalje. Gle, moja ulica Carrer de la Princesa? He he, nisam narcis, mada... Prolazimo muzej čokolade, stižemo do parka Ciutadella! Ako me je nešto ostavilo totalno bez daha u životu, to je bio ovaj park i fontana. Ne znam koju reč da upotrebim, pa ću staviti ono moderno AMAZING! U samom parku, pored prelepog zelenila, fontane, nalazi se i zoo vrt, jezero ali i parlament Catalunye. Mali predah u samom parku, upijam svo ono zelenilo, prirodu, vodu. Mali odmor i dosta slikanja. Jer je za mene za sada to baš najlepši deo Barselone!
Idemo ka Trijumfalnoj kapiji. Tu već mlatim onom mapom Barselone, što smo uzele još na aerodromu. Pokazujem rukom, idemo levo, i vidite desno. Glumim nekog vodiča, Umorne smo, dosta je tu kilometara danas prepešačeno. Ali rešene da stignemo i do Sagrada Familia. Najpoznatije Gaudijevo delo, katedrala. Nikad završena. Rekli bi još Gaudija za promenu. Ali Gaudi jeste Barselona i Barselona jeste Gaudi!
Toliko od mene za sada, idem da sanjam šarenilo boja, i da odmorim ove stare kosti. Ipak su i sada u mislima, dok se sećam i sve ovo kuckam, opet prešle dosta kilometara!
Zvuči kao stereotip, ali dve plavuše ranom zorom i kasno u noć, ne mogu ići gradskim prevozom. Iako Barselona ima savršen metro, priznajem, bilo me je strah da koristim isti. Lagano taxi ide Avenijom Diagonal. Na uglu sa Passeig de Gracia, izlazimo, i znamo da nas čeka prava velika pešačka tura kroz grad. Prvo nailazimo na čuvenu Casa Mila, ili kako je još zovu La Pedrera, što valjda u prevodu znači kamenolom. Delo čuvenog arhitekte Gaudija. He he, a znate da Gaudija ima mnogo u Barseloni, prosto je prepoznatljiv! Čovek je ostavio svoj lični pečat na svakom svom delu! Kuća je nekako sva zakrivljena, zaobljena, ne znam pravu reč, ali znam da ostavlja bez daha! Da, liči na morske talase. Dugo gledamo u tu kuću, zgradu, gradjevinu. Baš liči na more i talase!
Malo niže niz ulicu, samo sa suprotne strane nalazi se još jedno Gaudijevo delo, Casa Batllo. Stanovnici Barse je nazivaju i kuća od kostiju, jer njena spoljašnjost podseća na skelet. Liči na mozaik. I meni je nesto lepša od prethodne Casa Mila. Krov Casa Batllo podseća na ledja zmaja, a zmaj je čest simbol kod Gaudija.
Nastavljamo dalje duž Passeig de Gracia, i samo se redjaju jedna za drugom brendirane radnje. Nema veze, moramo i mi sliku imati ispred Chanel-a :) Stižemo do El corte Ingles, tržnog centra i do Placa de Catalunya. Ogroman je i prelep. Cveće, fontane. Nije gužva, to je ono što primećujem. Par fotki i idemo dalje. Rambla! Toliko sam do tada slušala o njoj. Jedna od najlepših pešačkih zona, jedna od najlepših ulica! Za razliku od trga Catalunya, prevelika je gužva, Turista na sve stane! Idemo, gledamo, upijamo svaki detalj. Od uličnih zabavljača, do svake zgrade. Pijaca, čuvena pijaca u Barseloni je tu. Idemo da probamo njihovo čuveno seckano voće u čašama. I tu su neke čuvene robne marke, tj. radnje. Malo gledamo, ali više smo koncentrisane na šetanje i razgledanje nego na šoping. Od svih ljudi na ulici, koja je kao što sam napomenula poprilično prometna, od svih ljudi, iako nas dve šetamo, razgledamo i ćutimo i koncentrisemo se da sve što vidimo upijemo kao kakvi pravi sundjeri. I kao što rekoh idemo i ćutimo, nama se na sred Ramble, muška hostesa (praštajte ali ne znam kako se to zove) obraća na čistom srpskom jeziku! Da ručamo baš kod njega u restoranu! Kako, ali kako zaboga, nas prepoznaju da smo iz Srbije? Čudom se čudimo, ali nastavljamo dalje! Kad se ide od Catalunye, Ramblom ka Kolumbu, sa leve strane je još jedan prelep trg, čuveni Placa Reial. Čuveno mesto okupljanja mladih, a i nas turista. Mogu da primetim da baš zbog te gužve mladih, liči na školsko dvorište. Na kraju Ramble, i sa leve i sa desne strane, dva muzeja. Museu de Cera - voštanih figura i drugi, Museu Maritim - brodova.
Na samom kraju Ramble, na Placa del Portal de la Pau, nalazi se Kolumbov spomenik. Stoji i upire prstom. Vraćam se u ta neka davno prošla vremena. Idemo tamo, tamo je novi svet! Posmatram brodove i jahte u luci.Porto Olympico. Tu je i nekakav tržni centar, i njega preskačemo za sada. Ima vremena za shopping. Pored njega je i čuveni aquarium. Idemo dalje ulicom uz luku, aha Barseloneta je desno, na drugom kraju luke istorijski muzej Catalunye. Kafica na brzinu i Via Laietana nas vodi dalje. Gotska četvrt! Čuvena katedrala u Barseloni i crkva Santa Maria del Mar, čak i mene, najvećeg nevernika, nisu ostavile ravnodušnom! Evo i male ispale u samoj crkvi Santa Maria del Mar. Na sred crkve, na zidu stoji telefon, kao u govornici, samo što na telefonu ima samo onaj deo koji se stavlja na uvo, da se sluša. Imaš i deo na postolju telefona gde ubacis 1 eur. I kreće smeh i vrištanje od smeha! Ubacis 1 eur i pričas sa Bogom?!?!?!? Do kraja našeg boravka nismo uspele da dokučimo čemu služi taj telefon, tako da i dalje živim u ubedjenju da sam za 1 eur mogla da pričam sa Bogom :)
Kad smo već u blizini, idemo pored Picasovog muzeja. Unutra je prevelika gužva, ali prevelika. Odustajemo! Idemo dalje. Gle, moja ulica Carrer de la Princesa? He he, nisam narcis, mada... Prolazimo muzej čokolade, stižemo do parka Ciutadella! Ako me je nešto ostavilo totalno bez daha u životu, to je bio ovaj park i fontana. Ne znam koju reč da upotrebim, pa ću staviti ono moderno AMAZING! U samom parku, pored prelepog zelenila, fontane, nalazi se i zoo vrt, jezero ali i parlament Catalunye. Mali predah u samom parku, upijam svo ono zelenilo, prirodu, vodu. Mali odmor i dosta slikanja. Jer je za mene za sada to baš najlepši deo Barselone!
Idemo ka Trijumfalnoj kapiji. Tu već mlatim onom mapom Barselone, što smo uzele još na aerodromu. Pokazujem rukom, idemo levo, i vidite desno. Glumim nekog vodiča, Umorne smo, dosta je tu kilometara danas prepešačeno. Ali rešene da stignemo i do Sagrada Familia. Najpoznatije Gaudijevo delo, katedrala. Nikad završena. Rekli bi još Gaudija za promenu. Ali Gaudi jeste Barselona i Barselona jeste Gaudi!
Toliko od mene za sada, idem da sanjam šarenilo boja, i da odmorim ove stare kosti. Ipak su i sada u mislima, dok se sećam i sve ovo kuckam, opet prešle dosta kilometara!
Нема коментара:
Постави коментар