Zaljubim se 5,6 puta u roku od 3 minuta! Vrcava sam, nemirnog duha što bi stariji rekli. Sve može da me opčini, da mi pomuti razum! Široka ulica koja viče prodji baš ovuda, ili divni park prepun zelenila i mirisnog cveća, ili zgrade i kvartovi neke do tada meni nevidjene arhitekture. Bilo je raznih gradova već ucrtano na mojoj karti, bilo je putovanja. I zaljubljivala sam se i volela ih. Za neke i izgovorila ono čuveno, mogla bih ovog trenutka da se preselim ovde. Ali jedan grad je i pored svih za mene ipak poseban. Potpuno magičan!
Svi dogovori sa drugaricom o tom našem putovanju su išli tako spontano. Zakljucile smo da iako posle pet meseci provedenih na moru, to nam nije bilo dosta, i da čim se vratimo u Srbiju, moramo opet na neko more, na odmor u toplije krajeve. Hoćeš tamo? Hoću. Priznajem, bio je to dogovor iz drugog puta. Jer sam ja dugo navijala za Egipat i Hurgadu. Ležalo mi se samo na plaži da apsolutno ne radim ništa, i čudo života, zvano ironija, dade mi najlepši grad, gde moraš biti aktivan bar 23 sata dnevno, ne bi li bar deo njegovih lepota mogao da vidiš. Prepustila sam njoj da sve završi, jer baš tih dana i nisam znala gde sam, gde bijem i šta radim.
Te godine je Spanair poceo direktno da leti iz Beograda za Barselonu. Tako da nam je put bio lagan. Kako volim naš aerodrom u Beogradu. Uvek dodjem dosta ranije pred let, samo zato što obožavam to mesto. Valjda sam kao mala previše puta gledala onaj film Terminal sa Tom Henksom. Ko će ga znati :) Dakle, aerodrom i ja, stigla je i drugarica. Pijemo kafu. Čekamo ukrcavanje. Ulazimo, smeštamo se na svoja sedišta. Polećemo. Ne znam opet zašto, ali svako poletanje aviona ja volim da snimam. Skoro dva sata letenja je proletelo i tu smo! Kružimo malo iznad grada, čekamo dozvolu za sletanje i već se naziru neke Barsine čuvene znamenitosti. Sleteli. Dok uzmemo prtljag, izadjemo iz zgrade aerodroma, shvatamo da će biti već oko 18 h i da bi valjalo uzeti taxi, ne bi li što pre stigle do smeštaja i što pre krenule u obilazak. Tako i radimo! Iznajmile smo apartman u blizini Plaza Espana (ja to volim po srpski da kazem, placa espanje, ako nekog već zanima). Sa taksistom nešto nismo ni razgovarale, samo smo mu pokazale adresu smeštaja ispisanu na papiru, i zato prvi šok kreće kada smo pokušale ženi, koja radi na prijemu u taj naš apartman da objasnimo da smo mi gošće istog. Žena ni E od engleskog ne zna. Pokazale smo joj rezervaciju odštampanu ali svejedno, i ona je na engleskom bila. Valjalo je što sam nekad gledala Kasandru i Esmeraldu, pa sam ženi uspela da objasnim da ona slobodno priča na španskom, da je razumem. Sporazumele smo se nakon desetak minuta, dobile ključeve, uletele u apartman, oduševile se i njime i pogledom i krenule dalje. Mapu Barse smo imale i akcija može da počne!
Torre Catalynja, stara korida - arena, sama Plaza Espana... I tu kreće moj prekid filma. Kreću leptirići, zaljubljivanje i na kraju ljubav! Možda mi se sam trg svideo baš zato što su se na njemu u davnim vremenima vršila javna vešanja? Na ulasku u trg su dva venecijanska tornja, ogromni su zaista. Podsećaju na samu Veneciju. Gledam dalje, u samom srcu trga fontana. Liči kao da je delo čuvenog Gaudija, ali nije. Radio ga je njegov bliski saradnik Žužol. Sama fontana je zaista nešto posebno. Ostavlja na sve turiste poseban utisak baš zbog svoje veličine i grandioznosti. Na trgu su sada ostala četiri jonska stuba, koja predstavljaju katalonsku zastavu. I daju trgu nekakvu posebnu draž. Prolazimo i prelazimo kružni tok, toranj Venecija, pred nama su stepenice. Silne stepenice. U odredjenim delovima rade i pokretne stepenice! Olakšanje, uf! Magične fontane koje predstavljaju sva mora i okean što okružuju Španiju, ne rade. Dobili smo već informaciju da 15 oktobra te godine, zvanično je kraj sezone i prestaju da rade. Šteta, neću videti ples vode i menjanje boje vode i sve to uz muziku. Nema veze, ne žalim, jer znam, da ću se sigurno na ovo mesto još par puta u životu vratiti!
Još par stepenika, i eto je. Barselona na mom dlanu! Panorama grada, gde sam otišla po prvi put, i ne baš toliko pripremljena i informisana, obećava. Obećava da ću narednih pet dana mog boravka tamo uživati, videti mnogo toga novog i prelepog, i uživati u svakom njegovom ćošku, svakoj njegovoj ulici, trgu, fontani...
Pao je već uveliko mrak. Moramo se vratiti u sobu, jer smo zaista iscrpljene. Treba se naspavati i ujutru već u 07h biti na nogama i krenuti dalje u avanturu.
I sada dok pišem je uveliko mrak, duboka noć. Pa ću o Barsi nastaviti u sledećem obraćanju. Svakako sve ove znamenitosti i atrakcije zaslužuju da svaka ima svoju priču!
Buenas noches!
Svi dogovori sa drugaricom o tom našem putovanju su išli tako spontano. Zakljucile smo da iako posle pet meseci provedenih na moru, to nam nije bilo dosta, i da čim se vratimo u Srbiju, moramo opet na neko more, na odmor u toplije krajeve. Hoćeš tamo? Hoću. Priznajem, bio je to dogovor iz drugog puta. Jer sam ja dugo navijala za Egipat i Hurgadu. Ležalo mi se samo na plaži da apsolutno ne radim ništa, i čudo života, zvano ironija, dade mi najlepši grad, gde moraš biti aktivan bar 23 sata dnevno, ne bi li bar deo njegovih lepota mogao da vidiš. Prepustila sam njoj da sve završi, jer baš tih dana i nisam znala gde sam, gde bijem i šta radim.
Te godine je Spanair poceo direktno da leti iz Beograda za Barselonu. Tako da nam je put bio lagan. Kako volim naš aerodrom u Beogradu. Uvek dodjem dosta ranije pred let, samo zato što obožavam to mesto. Valjda sam kao mala previše puta gledala onaj film Terminal sa Tom Henksom. Ko će ga znati :) Dakle, aerodrom i ja, stigla je i drugarica. Pijemo kafu. Čekamo ukrcavanje. Ulazimo, smeštamo se na svoja sedišta. Polećemo. Ne znam opet zašto, ali svako poletanje aviona ja volim da snimam. Skoro dva sata letenja je proletelo i tu smo! Kružimo malo iznad grada, čekamo dozvolu za sletanje i već se naziru neke Barsine čuvene znamenitosti. Sleteli. Dok uzmemo prtljag, izadjemo iz zgrade aerodroma, shvatamo da će biti već oko 18 h i da bi valjalo uzeti taxi, ne bi li što pre stigle do smeštaja i što pre krenule u obilazak. Tako i radimo! Iznajmile smo apartman u blizini Plaza Espana (ja to volim po srpski da kazem, placa espanje, ako nekog već zanima). Sa taksistom nešto nismo ni razgovarale, samo smo mu pokazale adresu smeštaja ispisanu na papiru, i zato prvi šok kreće kada smo pokušale ženi, koja radi na prijemu u taj naš apartman da objasnimo da smo mi gošće istog. Žena ni E od engleskog ne zna. Pokazale smo joj rezervaciju odštampanu ali svejedno, i ona je na engleskom bila. Valjalo je što sam nekad gledala Kasandru i Esmeraldu, pa sam ženi uspela da objasnim da ona slobodno priča na španskom, da je razumem. Sporazumele smo se nakon desetak minuta, dobile ključeve, uletele u apartman, oduševile se i njime i pogledom i krenule dalje. Mapu Barse smo imale i akcija može da počne!
Torre Catalynja, stara korida - arena, sama Plaza Espana... I tu kreće moj prekid filma. Kreću leptirići, zaljubljivanje i na kraju ljubav! Možda mi se sam trg svideo baš zato što su se na njemu u davnim vremenima vršila javna vešanja? Na ulasku u trg su dva venecijanska tornja, ogromni su zaista. Podsećaju na samu Veneciju. Gledam dalje, u samom srcu trga fontana. Liči kao da je delo čuvenog Gaudija, ali nije. Radio ga je njegov bliski saradnik Žužol. Sama fontana je zaista nešto posebno. Ostavlja na sve turiste poseban utisak baš zbog svoje veličine i grandioznosti. Na trgu su sada ostala četiri jonska stuba, koja predstavljaju katalonsku zastavu. I daju trgu nekakvu posebnu draž. Prolazimo i prelazimo kružni tok, toranj Venecija, pred nama su stepenice. Silne stepenice. U odredjenim delovima rade i pokretne stepenice! Olakšanje, uf! Magične fontane koje predstavljaju sva mora i okean što okružuju Španiju, ne rade. Dobili smo već informaciju da 15 oktobra te godine, zvanično je kraj sezone i prestaju da rade. Šteta, neću videti ples vode i menjanje boje vode i sve to uz muziku. Nema veze, ne žalim, jer znam, da ću se sigurno na ovo mesto još par puta u životu vratiti!
Još par stepenika, i eto je. Barselona na mom dlanu! Panorama grada, gde sam otišla po prvi put, i ne baš toliko pripremljena i informisana, obećava. Obećava da ću narednih pet dana mog boravka tamo uživati, videti mnogo toga novog i prelepog, i uživati u svakom njegovom ćošku, svakoj njegovoj ulici, trgu, fontani...
Pao je već uveliko mrak. Moramo se vratiti u sobu, jer smo zaista iscrpljene. Treba se naspavati i ujutru već u 07h biti na nogama i krenuti dalje u avanturu.
I sada dok pišem je uveliko mrak, duboka noć. Pa ću o Barsi nastaviti u sledećem obraćanju. Svakako sve ove znamenitosti i atrakcije zaslužuju da svaka ima svoju priču!
Buenas noches!
Нема коментара:
Постави коментар