Turisti su ovce!
Sram me bilo šta to pričam! Ovaj, pišem!
Divno je biti turista. Uzeti odmor 2,3,5, 10 dana. Spakovati kofere i otići! U poznato u nepoznato, sasvim svejedno! Videti i doživeti nešto novo, probati neke nove ukuse i uživati u čarima nekog novog grada! Opustiti se i uživati!
Ali zašto, u tom opuštanju i uživanju vrlo često svi isključimo mozak u potpunosti i dozvolimo da nas tretiraju kao ovce? Ili i sami ispadnemo iste?
Stavka 1.
U toku putovanja, grupno putovanje autobusom, na nekoj od pauza vodič kaže, pauza 20 minuta! Oni što su isključili mozak, od tih 20 naprave sebi 40 minuta. A zašto? Da bi šetali i razgledali po benzinskoj pumpi, između rafova. Ne kupuje se ništa, samo se gleda! Ostatak grupe, sedi u autobusu i čeka. Neki mirno, neki gunđaju. Da, mi smo ovce došli na vreme, a tamo neko kasni! Nema smisla. Ma taj neko zafrkava minimum 50tak ljudi u autobusu. Svi smo došli na vreme, samo taj kasni! Užas!
Stavka 2.
Stigli smo na destinaciju, na koju smo pošli. Odmah idemo na obilazak grada sa vodičem. Obilazimo šta treba, i dobijamo slobodno vreme od nekih sat vremena. Na dogovorenom mestu u dogovoreno vreme je skup i idemo put hotela! Iako je grad vrlo jednostavan, a uz to imamo i mape. Oni što su isključili mozak mogu i da se izgube! I da posle, u dogovoreno vreme, na dogovorenom mestu ih nema! A na telefon kada ih vodič zove, nema šanse da se jave, jer Bože moj u romingu su! Dakle, platiš putovanje 100, 200, 500 eur, i potrošićeš još toliko tamo, ali roming. Ne nikako! I tako opet ona šačica tričavih ljudi, minimum njih 50tak te čeka u busu. Tebe nema i baš te briga da se javiš! I posle jedno, pedesetog poziva, javljaš se vodiču sa komentarom da znaš da kasniš i da te baš briga, da ćeš doći sam do hotela taksijem... i ako može još neko tvoje stvari iz autobusa da iznese!
Stavka 3.
Slušali ste u toku putovanja vodiča, gde ići, šta obići, gde jesti, gde menjati pare. I slepo ste slušali vodiča! A ni malo se niste raspitali pre putovanja, gde idete i kako je tamo zaista! Ne daj Bože da pročitate neki tekst na nekom od blogova, gde vam je neko do detalja napisao i cenu gradskog prevoza, i cene po marketima, restoranima i slično! Vodiči su super! Znaju svoj posao. Trude se maksimalno da prenesu svoje znanje grupama koje vode! Ali može se desiti da se nešto u gradu promeni a da oni pri samom dolasku i nemaju baš tu informaciju! Desi se. Tako da npr. menjačnica koja je najpovoljnija nekada bila, sada ima kurs koji je 3 puta gori nego u bilo kojoj drugoj menjačnici! I tu gubite, u startu gubite! Samo zato što se niste spusili par koraka u ulicu niže! Ali nema veze, hvataćete vodiča za gušu kako vam je dao pogrešnu informaciju! A u stvari, došlo je samo do promene vlasnika menjačnice, i samim tim promene odluke koji kurs će primenjivati! Ali vodič je kriv!
Stavka 4.
Nadovezuje se na stavku 3. Dakle vodič je u autobusu hvalio neke restorane. Poznate, najstarije u gradu. Sa najboljom domaćom hranom, poslasticama. Uputite se pravac u taj restoran, jer je vodič rekao da taj restoran valja! Nije za Boga miloga, pomenuo nijedan drugi samo taj! Ili... poslastičarnica, najpoznatija po tom i tom kolaču i sladoledu! I nijedna druga ne valja! Sednete tamo, platite 30 eur račun a pojeli ste samo dva mala kolača, popili jedan običan espresso i jednu 0,25l flaširanu običnu vodu!!! I tako. Vodič sigurno ima nekakav dogovor sa njima, pa nam naplaćuju tako skupo! Odrali su nas. Ošišali su nas ko ovce! Sram ih bilo!
Stavka 5.
Na recepciji su nam rekli da blizu hotela nema nijednog marketa! To je amin! Oni znaju, odavde su! Nema gde da se kupi voda, nema ne! A ako provirite iz hotela, i rešite da prošetate malo, dal levo ili desno, svejedno, videćete da postoji market, prodavnica, trafika! Ali oni su rekli da nema!
I omiljena iako je poslednja stavka 6!
Grupa ne može da krene nazad na vreme, jer je naravno neko izgubio pasoš! Gde ste bili šta ste radili tokom boravka? Pa znate, mi smo tri dana proveli u kockarnici! Ja sam izgubio sve pare a rođenoj devojci sam dao pasoš na čuvanje! I ona je svoj sačuvala, ali moj je izgubila! Iako je napomenuto tokom putovanja od strane vodiča jedno 15 puta, čuvajte svoja lična dokumenta i stvari, džaba! Eur-i su se vrteli u kockarnici, makar ispred očiju! I ko šiša pasoš i sve ostalo! I tako opet ona grupa putnika, sedi u zaleđenom autobusu, čeka razrešenje ovog slučaja. Gledaju radoznalo kroz prozore i komentarišu, ostavi ih, neka se snalaze po ambasadama i konzulatima. Ostavi ih. Hoćemo kući. Vodič im u ime agencije ostavlja 200 eur da mogu da iskoriste za prevoz po gradu i hranu, i sa ostatkom grupe se vraća kući. Kad tamo međutim! Vodič je loš. Ne razmišlja kako će se neko u stranoj zemlji snaći, iako imaju mape, brojeve konzulata, iako im je i pored onih 200 eur agencija obezbedila i karte za redovnu liniju nazad do Beograda... Vodič ne valja kako god okreneš! A pasoš je čitavo vreme između ostalog bio u hotelskoj sobi, eto misterija rešena!
I tako dragi moji! Lepo je biti na odmoru! Opustiti se i uživati! Prepustiti nekome drugom da vas vodi. Da nam sipa informacije u tu našu malu umornu glavu. Još ako bi mogao i da šeta umesto vas to bi bilo super!
Volimo da smo na odmoru svi! Ali isto tako volimo i da nismo ovce! Niti da budemo, niti da nas neko tretira kao da jesmo!
Sram me bilo šta to pričam! Ovaj, pišem!
Divno je biti turista. Uzeti odmor 2,3,5, 10 dana. Spakovati kofere i otići! U poznato u nepoznato, sasvim svejedno! Videti i doživeti nešto novo, probati neke nove ukuse i uživati u čarima nekog novog grada! Opustiti se i uživati!
Ali zašto, u tom opuštanju i uživanju vrlo često svi isključimo mozak u potpunosti i dozvolimo da nas tretiraju kao ovce? Ili i sami ispadnemo iste?
Stavka 1.
U toku putovanja, grupno putovanje autobusom, na nekoj od pauza vodič kaže, pauza 20 minuta! Oni što su isključili mozak, od tih 20 naprave sebi 40 minuta. A zašto? Da bi šetali i razgledali po benzinskoj pumpi, između rafova. Ne kupuje se ništa, samo se gleda! Ostatak grupe, sedi u autobusu i čeka. Neki mirno, neki gunđaju. Da, mi smo ovce došli na vreme, a tamo neko kasni! Nema smisla. Ma taj neko zafrkava minimum 50tak ljudi u autobusu. Svi smo došli na vreme, samo taj kasni! Užas!
Stavka 2.
Stigli smo na destinaciju, na koju smo pošli. Odmah idemo na obilazak grada sa vodičem. Obilazimo šta treba, i dobijamo slobodno vreme od nekih sat vremena. Na dogovorenom mestu u dogovoreno vreme je skup i idemo put hotela! Iako je grad vrlo jednostavan, a uz to imamo i mape. Oni što su isključili mozak mogu i da se izgube! I da posle, u dogovoreno vreme, na dogovorenom mestu ih nema! A na telefon kada ih vodič zove, nema šanse da se jave, jer Bože moj u romingu su! Dakle, platiš putovanje 100, 200, 500 eur, i potrošićeš još toliko tamo, ali roming. Ne nikako! I tako opet ona šačica tričavih ljudi, minimum njih 50tak te čeka u busu. Tebe nema i baš te briga da se javiš! I posle jedno, pedesetog poziva, javljaš se vodiču sa komentarom da znaš da kasniš i da te baš briga, da ćeš doći sam do hotela taksijem... i ako može još neko tvoje stvari iz autobusa da iznese!
Stavka 3.
Slušali ste u toku putovanja vodiča, gde ići, šta obići, gde jesti, gde menjati pare. I slepo ste slušali vodiča! A ni malo se niste raspitali pre putovanja, gde idete i kako je tamo zaista! Ne daj Bože da pročitate neki tekst na nekom od blogova, gde vam je neko do detalja napisao i cenu gradskog prevoza, i cene po marketima, restoranima i slično! Vodiči su super! Znaju svoj posao. Trude se maksimalno da prenesu svoje znanje grupama koje vode! Ali može se desiti da se nešto u gradu promeni a da oni pri samom dolasku i nemaju baš tu informaciju! Desi se. Tako da npr. menjačnica koja je najpovoljnija nekada bila, sada ima kurs koji je 3 puta gori nego u bilo kojoj drugoj menjačnici! I tu gubite, u startu gubite! Samo zato što se niste spusili par koraka u ulicu niže! Ali nema veze, hvataćete vodiča za gušu kako vam je dao pogrešnu informaciju! A u stvari, došlo je samo do promene vlasnika menjačnice, i samim tim promene odluke koji kurs će primenjivati! Ali vodič je kriv!
Stavka 4.
Nadovezuje se na stavku 3. Dakle vodič je u autobusu hvalio neke restorane. Poznate, najstarije u gradu. Sa najboljom domaćom hranom, poslasticama. Uputite se pravac u taj restoran, jer je vodič rekao da taj restoran valja! Nije za Boga miloga, pomenuo nijedan drugi samo taj! Ili... poslastičarnica, najpoznatija po tom i tom kolaču i sladoledu! I nijedna druga ne valja! Sednete tamo, platite 30 eur račun a pojeli ste samo dva mala kolača, popili jedan običan espresso i jednu 0,25l flaširanu običnu vodu!!! I tako. Vodič sigurno ima nekakav dogovor sa njima, pa nam naplaćuju tako skupo! Odrali su nas. Ošišali su nas ko ovce! Sram ih bilo!
Stavka 5.
Na recepciji su nam rekli da blizu hotela nema nijednog marketa! To je amin! Oni znaju, odavde su! Nema gde da se kupi voda, nema ne! A ako provirite iz hotela, i rešite da prošetate malo, dal levo ili desno, svejedno, videćete da postoji market, prodavnica, trafika! Ali oni su rekli da nema!
I omiljena iako je poslednja stavka 6!
Grupa ne može da krene nazad na vreme, jer je naravno neko izgubio pasoš! Gde ste bili šta ste radili tokom boravka? Pa znate, mi smo tri dana proveli u kockarnici! Ja sam izgubio sve pare a rođenoj devojci sam dao pasoš na čuvanje! I ona je svoj sačuvala, ali moj je izgubila! Iako je napomenuto tokom putovanja od strane vodiča jedno 15 puta, čuvajte svoja lična dokumenta i stvari, džaba! Eur-i su se vrteli u kockarnici, makar ispred očiju! I ko šiša pasoš i sve ostalo! I tako opet ona grupa putnika, sedi u zaleđenom autobusu, čeka razrešenje ovog slučaja. Gledaju radoznalo kroz prozore i komentarišu, ostavi ih, neka se snalaze po ambasadama i konzulatima. Ostavi ih. Hoćemo kući. Vodič im u ime agencije ostavlja 200 eur da mogu da iskoriste za prevoz po gradu i hranu, i sa ostatkom grupe se vraća kući. Kad tamo međutim! Vodič je loš. Ne razmišlja kako će se neko u stranoj zemlji snaći, iako imaju mape, brojeve konzulata, iako im je i pored onih 200 eur agencija obezbedila i karte za redovnu liniju nazad do Beograda... Vodič ne valja kako god okreneš! A pasoš je čitavo vreme između ostalog bio u hotelskoj sobi, eto misterija rešena!
I tako dragi moji! Lepo je biti na odmoru! Opustiti se i uživati! Prepustiti nekome drugom da vas vodi. Da nam sipa informacije u tu našu malu umornu glavu. Još ako bi mogao i da šeta umesto vas to bi bilo super!
Volimo da smo na odmoru svi! Ali isto tako volimo i da nismo ovce! Niti da budemo, niti da nas neko tretira kao da jesmo!
Нема коментара:
Постави коментар