I dalje nastavljam po principu strog grad i ostavljam strog naslov!
Hotel u kom smo smešteni je u delu grada koji se zove Adleshof. Istočni Berlin. Pri dolasku u hotel dobijamo informacije kako stići do centra grada u samostalnoj reziji. Dva prevoza se menja. Tačnije, voz, čuveni njihov S Bahn i metro U Bahn. Deluje vrlo komplikovano u samom startu. I već se nerviram zašto nismo uplatili dosta skuplji hotel u centru grada.
Smestili smo se u sobu, koja je zaista bila fenomenalna. Igrom slučaja, zbog nekih tumbanja od strane vodiča, dobila sam superior sobu. Ostavljamo stvari i trčimo u prvi veliki market pored hotela ne bi li nabavili zalihe vode, pića i slatkiša. Jer moja malenkost ne moze bez istih. Kupili smo osnovne stvari i zaključili da su cene slične našim u Beogradu. Idemo na brzinu da se okupamo, odmorimo i da dočekamo u centru Berlina tu Novu Godinu 2016!
Od hotela Airport Adlershov do S bahn stanice ima nekih 400 m. Par minuta hoda. Vodič objašnjava koji prevoz koristimo, menjamo, presedamo. Ali prva komplikacija kreće oko kupovine karata na stanici. Znamo da se najviše isplati kupiti dnevnu kartu, jer ista košta 7 eur a vozaš se koliko hoćeš, dok za jednu voznju je cena karte oko 2 eur. A mi eto moramo bar dva prevoza da menjamo, i svakako kontamo u startu da kupujemo ovu dnevnu kartu. Aliiii... automat gde se kupuje karta ne prima novčanice od 50 eur... a mi biseri nemamo sitnije novce! Drama na stanici. Ludilo. N sviđa mi se ništa kako je počelo. Ne volim gradski prevoz, ne volim da se vozam metroom, ubija činjenica oko drame sa automatom i kupovinom karte. Maaaa totalni haos u mojoj glavi. Šizim na samu sebe i jedva čekam da se vratim u moj grad i sednem u svoj auto i odvozam se gde god hoću, kad hoću i da ne razmišljam!
Voz dolazi. Uleće u stanicu. Ono što me uvek u Nemačkoj fascinira je to koliko su tačni, uredni i precizni. Minut pre najavljenog vremena je voz ušao u stanicu, i u tačno predviđeno vreme krenuo. Za tili čas smo bili na stanici Sudkreuz, odakle hvatamo U bahn, tj. metro do Postdamer Platz-a. Sa obzirom da sve funkcioniše perfektno, tačno u minut, čak počinje i da mi se sviđa.
Na samom Postdameru, kućica do kućice. Ispijamo prvo kuvano vino da se dobrano ugrejemo. Ipak je tek 21h a treba dočekati tu novu godinu! Razgledam sam trg, sve je novo, lepo, moderno! Soni centar je tu. Velika ukrašena lanterna. Milina. Vino, jedno, drugo. Sad mora konačno da se proba čuvena nemačka wurst, ili ti kobasica. Bila je ukusna, nije da nije. Ali to je samo jedna obična debela viršla sa nekim ljutim začinima. Nije prošlo pored prave srpske kobasice! Da se razumemo! Cena je bila 4,5 eur. Kuvano vino je bilo 3 eur, a standardna priča ako hoćete divnu šolju onda je 7. Beše lepo vino nije da nije! A i noge je ugrejalo. Dugo sam slušala o samom dočeku kod Brandenburške kapije. Od koleginice koja je bila prethodne godine sam čula da je doček tamo dozivljaj sam po sebi. Za Berlin svakako vazi da je prestonica Evrope sa najboljim organizovanim dočekom na trgu. U isčekivanju sam. Nestrpljiva sam. Od Postdamer trga, prvi ulaz kod kapije je naravno prepun. Ne vredi ni čekati i pokušati da uđemo baš tu. Nekoliko ulaza je bilo ovaj put, i mere obezbeđenja zbog svih terorističkih napada ogromne! Rešili smo da pola Tiergarten parka obiđemo, stignemo do spomenika Siegessaule, i odatle ulicom 17. Jun da uđemo i krenemo ka Brandenburškoj kapiji i dočekamo novu godinu. Počela je kiša. Masa pijanih turista svuda oko nas. Neki čak i sumnjivi. Neki čak i nadrogirani maksimalno. Na ulazu zatezu polako sa propuštanjem. I u jednom momentu samo dobijamo info da je i taj ulaz zatvoren. Odustajemo od pokušavanja i vraćamo se na Postdamer. I tamo je svakako bilo poprilično veselo! Kiša kreće sve jače da pada. Vratili se, ponovo jeli i pili. I oko 23 h rešili da se ipak vratimo u hotel. Prevoz je savršeno funkcionisao u toku novogodišnje noći. To moram svima da napomenem. Nema problema ako ste u nekom drugom kraju Berlina i dočekate sitne sate. Prevoz ide normalno!
Novu Godinu smo dočekali ispred hotela! Iako je to mirniji kraj Berlina, poslovni deo, i Adlershof je goreo od vatrometa. Kazu da je to običaj u Berlinu. Da prvih sat vremena nove godine, svi bacaju petarde, vatromet. I sve to je svakako samo po sebi poseban dozivljaj!
A onda sam kao i svaki penzioner od 30 godina jedva čekala da dođem u sobu, sumiram utiske u svojoj glavi i legnem da spavam. Jer ujutru idemo u jedan raj na zemlji! Ujutru nas čeka još jedna avantura!
Hotel u kom smo smešteni je u delu grada koji se zove Adleshof. Istočni Berlin. Pri dolasku u hotel dobijamo informacije kako stići do centra grada u samostalnoj reziji. Dva prevoza se menja. Tačnije, voz, čuveni njihov S Bahn i metro U Bahn. Deluje vrlo komplikovano u samom startu. I već se nerviram zašto nismo uplatili dosta skuplji hotel u centru grada.
Smestili smo se u sobu, koja je zaista bila fenomenalna. Igrom slučaja, zbog nekih tumbanja od strane vodiča, dobila sam superior sobu. Ostavljamo stvari i trčimo u prvi veliki market pored hotela ne bi li nabavili zalihe vode, pića i slatkiša. Jer moja malenkost ne moze bez istih. Kupili smo osnovne stvari i zaključili da su cene slične našim u Beogradu. Idemo na brzinu da se okupamo, odmorimo i da dočekamo u centru Berlina tu Novu Godinu 2016!
Od hotela Airport Adlershov do S bahn stanice ima nekih 400 m. Par minuta hoda. Vodič objašnjava koji prevoz koristimo, menjamo, presedamo. Ali prva komplikacija kreće oko kupovine karata na stanici. Znamo da se najviše isplati kupiti dnevnu kartu, jer ista košta 7 eur a vozaš se koliko hoćeš, dok za jednu voznju je cena karte oko 2 eur. A mi eto moramo bar dva prevoza da menjamo, i svakako kontamo u startu da kupujemo ovu dnevnu kartu. Aliiii... automat gde se kupuje karta ne prima novčanice od 50 eur... a mi biseri nemamo sitnije novce! Drama na stanici. Ludilo. N sviđa mi se ništa kako je počelo. Ne volim gradski prevoz, ne volim da se vozam metroom, ubija činjenica oko drame sa automatom i kupovinom karte. Maaaa totalni haos u mojoj glavi. Šizim na samu sebe i jedva čekam da se vratim u moj grad i sednem u svoj auto i odvozam se gde god hoću, kad hoću i da ne razmišljam!
Voz dolazi. Uleće u stanicu. Ono što me uvek u Nemačkoj fascinira je to koliko su tačni, uredni i precizni. Minut pre najavljenog vremena je voz ušao u stanicu, i u tačno predviđeno vreme krenuo. Za tili čas smo bili na stanici Sudkreuz, odakle hvatamo U bahn, tj. metro do Postdamer Platz-a. Sa obzirom da sve funkcioniše perfektno, tačno u minut, čak počinje i da mi se sviđa.
Na samom Postdameru, kućica do kućice. Ispijamo prvo kuvano vino da se dobrano ugrejemo. Ipak je tek 21h a treba dočekati tu novu godinu! Razgledam sam trg, sve je novo, lepo, moderno! Soni centar je tu. Velika ukrašena lanterna. Milina. Vino, jedno, drugo. Sad mora konačno da se proba čuvena nemačka wurst, ili ti kobasica. Bila je ukusna, nije da nije. Ali to je samo jedna obična debela viršla sa nekim ljutim začinima. Nije prošlo pored prave srpske kobasice! Da se razumemo! Cena je bila 4,5 eur. Kuvano vino je bilo 3 eur, a standardna priča ako hoćete divnu šolju onda je 7. Beše lepo vino nije da nije! A i noge je ugrejalo. Dugo sam slušala o samom dočeku kod Brandenburške kapije. Od koleginice koja je bila prethodne godine sam čula da je doček tamo dozivljaj sam po sebi. Za Berlin svakako vazi da je prestonica Evrope sa najboljim organizovanim dočekom na trgu. U isčekivanju sam. Nestrpljiva sam. Od Postdamer trga, prvi ulaz kod kapije je naravno prepun. Ne vredi ni čekati i pokušati da uđemo baš tu. Nekoliko ulaza je bilo ovaj put, i mere obezbeđenja zbog svih terorističkih napada ogromne! Rešili smo da pola Tiergarten parka obiđemo, stignemo do spomenika Siegessaule, i odatle ulicom 17. Jun da uđemo i krenemo ka Brandenburškoj kapiji i dočekamo novu godinu. Počela je kiša. Masa pijanih turista svuda oko nas. Neki čak i sumnjivi. Neki čak i nadrogirani maksimalno. Na ulazu zatezu polako sa propuštanjem. I u jednom momentu samo dobijamo info da je i taj ulaz zatvoren. Odustajemo od pokušavanja i vraćamo se na Postdamer. I tamo je svakako bilo poprilično veselo! Kiša kreće sve jače da pada. Vratili se, ponovo jeli i pili. I oko 23 h rešili da se ipak vratimo u hotel. Prevoz je savršeno funkcionisao u toku novogodišnje noći. To moram svima da napomenem. Nema problema ako ste u nekom drugom kraju Berlina i dočekate sitne sate. Prevoz ide normalno!
Novu Godinu smo dočekali ispred hotela! Iako je to mirniji kraj Berlina, poslovni deo, i Adlershof je goreo od vatrometa. Kazu da je to običaj u Berlinu. Da prvih sat vremena nove godine, svi bacaju petarde, vatromet. I sve to je svakako samo po sebi poseban dozivljaj!
A onda sam kao i svaki penzioner od 30 godina jedva čekala da dođem u sobu, sumiram utiske u svojoj glavi i legnem da spavam. Jer ujutru idemo u jedan raj na zemlji! Ujutru nas čeka još jedna avantura!
Нема коментара:
Постави коментар